​Na arapskom Al Šabab (الشباب) znači mladi. To je ujedno i naziv za grupu mladih radikalnih islamista koji deluju na prostoru Somalije, ali i njenih suseda. Osnovana je 2006. godine, kao deo Saveza Islamskih Sudova, koji je bio protivteža regularnoj prelaznoj vladi Somalije i za cilj je imala da uspostavi šerijatsko pravo u Somaliji.

Iako su imali dosta uspeha u osvajanju velikog dela juga države, krajem iste godine, snage prelazne vlade Somalije pomognute nekim članicama Afričke unije uspele su da ih proteraju iz Mogadiša, glavnog grada Somalije. Uprkos tome, uticaj i snaga Al Šababa nisu opali i oni i dalje predstavljaju veliku bezbedonosnu pretnju. Neosporna je činjenica da ih i deo naroda podržava, kojem, uzgred, Al Šabab ubira porez, nadajući se da će im bar ova organizacija doneti sigurnost u sveopštem haosu Somalije.

Al Šabab se 2012. zakleo na vernost Al Kaidi, a nije tajna da jedan deo članstva, ali i novca dolazi sa Bliskog istoka. Takođe, povezani su i sa Boko Haramom, ali i Al Kaidom Islamskog Magreba, koja deluju u Sahari. SAD i UK procenjuju da broje od 7 do 9 hiljada boraca.

Prikaz podeljene Somalije FOTO: BBC

Poslednji u nizu terorističkih napada desio se u Mogadišu, u jednom hotelu u kome često odsedaju vladini zvaničnici i članovi parlamenta, i u tom napadu poginulo je 15 osoba. Al Šabab vrši napade i unutar Ugande i Kenije, kao odgovor na njihovu pomoć u borbi protiv Al Šababa. Takav je bio i masakr 2. aprila 2015. na Garisa Univerzitetu, koji se nalazi blizu granice Kenije sa Somalijom, gde je ubijeno 147 studenata hrišćanske veroispovesti.

Prethodno, najgori napad desio se u „Westgate” tržnom centru u Najrobiju 2013. godine, u kome je poginulo 68 ljudi. Tada su poštedeli muslimane, a ubijali samo one koji nisu umeli da pročitaju Kuran. Al Šabab je razvio i mrežu regrutnih centara u Keniji, najviše u okolini grada Mombasa, u kojem živi većinski muslimansko stanovništvo.

Ogroman problem je to što posle svrgavanja diktatora Mohameda Sijada Baree 1991. godine, Somalija 20 godina nije mogla da uspostavi ozbiljnu vladu. Zemlja je u tom peridou bila u konstantnom građanskom ratu. Do blagog zatišja, odnosno formiranja vlade dolazi 2012. godine, kada je i usvojen Ustav Somalije. Tada ih je posetom „počastio” Džon Keri, koji je ujedno bio i prvi državni sekretar Sjedninjenih Američkih Država u zvaničnoj poseti Somaliji.

Po rečima somalijskog ministra za nacionalnu sigurnost, Abdirisaka Omara, uspeh sadašnje vlade je u tome što je sprečen veliki broj terorističkih napada, ali i da su oni sada ređi, da se dešavaju jednom u dva meseca, što je u odnosu na dva do tri mesečno, kako je bilo u prošlosti, veliki napredak. Problem sa kojim se sadašnja vlada susreće je nedostatak novca, naoružanja, municije, dobro uređene administracije. U bliskoj budućnosti, kaže Omar, vlada je spremna i na pregovore sa Al Šababom.

Dakle, da li je Al Šabab pretnja za celu Afriku? Da li će vlada Somalije uspeti da ih porazi, ili bar umiri? Ministar Omar veruje da hoće.

Nadamo se da je u pravu.

PODELI
Prethodni članakRuska intervencija u Siriji
Sledeći članak20 godina od Dejtona: budućnost Bosne i Hercegovine
Dimitrije Ilić
Rođen je 14. decembra 1994. godine u Valjevu, Republika Srbija. Nakon završene OŠ „Sestre Ilić” sa odličnim uspehom, kao nosilac Vukove diplome i plakete za izvanredan doprinos školi u nastavnom procesu i vannastavnim aktivnostima, nastavlja školovanje u Valjevskoj gimnaziji, smer društveno-jezički, tokom kog se posebno ističe na planu umetničkog amaterizma i dobija nagradu za najbolju glavnu mušku ulogu u predstavi „Švabica” na 17. Pozorišnim susretima gimnazija Srbije u Kragujevcu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i stekao zvanje diplomirani politikolog za međunarodne poslove u junu 2017. godine. Trenutno je student master akademskih studija na Fakultetu političkih nauka, smer međunarodne studije, modul: studije SAD. Bio je izabran za člana Studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka, kao i za člana Komisije za praćenje i unapređenje kvaliteta nastave. Učestvovao je na XIX Svetskom festivalu omladine i studenata u Sočiju kao član delegacije Republike Srbije. Prisustvovao je MEU Simpozijumu 2017 koji je održan u Berlinu. Osnivač je i član UO Centra za međunarodnu javnu politiku. Govori engleski jezik, služi se francuskim i ruskim jezikom.